Najčešće, a posebno na našim prostorima, drveni podovi se smatraju “konačnim” rešenjem zbog svoje trajnosti, dok se laminati posmatraju kao jeftinija verzija kojom se simulira izgled pravih drvenih podova. Podovi od punog drveta sa letvicama debljine od oko 2cm su bez sumnje visoko kvalitetni i trajni, ali to ne znači da laminat treba tako lako zanemariti. I drveni podovi i laminati imaju svoje jedinstvene prednosti kao i nedostatke.

nesta

Masivni drveni podovi ILI Laminat: Osnovne razlike

Masivni drveni podovi u koje se ubrajaju klasičan parket i brodski pod, kao što i samo ime kaže, napravljeni su od drvenih daščica debljine 20mm, termički i fabrički obrađenih, sa uterom i perom, čime se obezbeđuje čvrstina spoja daščica. Najčešće se lepe za betonsku podlogu i zahtevaju naknadno brušenje i zavšnu obradu nakon ugradnje od strane profesionalnih majstora. U našim krajevima najzastupljeniji su parketi i podovi od hrasta, jasena i bukve.

Laminat predstavlja gotovu podnu ublogu napravljenu od 80 do 90% drvenih prerađevina dobijenu presovanjem na visokim temperaturama uz korišćenje sintetičkih smola. Preko ove konstrukcije je štampani sloj koji imitira strukturu drveta, keramičkih pločica, granita… Završni, zaštitni sloj na laminatima stvara dobru otpornost na udarce i grebanje. Same daske su relativno tanke (u poređenju sa masivnim podovima) i debljina im varira od 6 do 14mm. Lako se ugrađuje jer je to plutajući pod koji ne zahteva lapljenje ni zakucavanje.

nesta

Izgled

Drveni podovi poseduju izuzetnu i jedinstvenu lepotu i svakako predstavljaju luksuzan detalj u svakom prostoru. Čak i jeftinije vrste drveta poput bukve ili čamovine uglavnom su privlačnije i ostavljaju jači utisak od laminatnih podova.

Iz daljine gledano, kvalitetniji laminati mogu da izgledaju kao masivi pod, ali na drugi pogled razlika je uvek uočljiva. Noviji dezeni laminata uglavnom imaju više nasumičan patern nego što je to ranije bio slučaj i zbog toga deluju autentičnije.

Izgled poda: Prednost u kategoriji izgleda svakako pripada masivnim drvenim podovima jer drvo, kao prirodan materijal, je uvek drugačiji i svaki put jedinstven.

nes

nesta

Otpornost na vodu i toplotu

Parket ili brodski pod nije preporučljivo postavljati u prostorijama poput kuhinja ili kupatila. Voda i vlaga su glavni neprijatelji podova od masivnog drveta jer dovode do deformacije samog drveta. Takođe, nije preporučljivo da se drveni podovi postavljaju preko podnog sistema za grejanje (sem ako su u pitanju podovi od termotretiranog drveta o kojima možete pročitati više na https://nestaparketi.co.rs/podovi-od-termo-tretiranog-drveta/) jer će toplota isušiti pod i učiniti da spojevi daščica budu vidljiviji.

Završni sloj laminata je dosta otporan na vodu i fizička oštećenja, ali ako voda dopre do spojeva letvica može da dođe do oticanja ivica i lomljenja istih. Nije preporučljivo da se postavlja u izuzetno vlažnim prostorijama poput kupatila. S druge strane, laminat ima visoku otpornost na toplotu i pogodan je za instalaciju preko podnog grejanja.

Bolja otpornost na vodu i toplotu: Laminat

Ni laminat ni parket nisu idelane podne obloge za prostorije sa dosta vlage, ali je laminat donekle otporniji na vlagu od masivnih podova. Takođe, prednost ima i kada je upitanju otpornost na toplotu tj. pogodan je za instalaciju preko podnog grejanja.

nesta

Trajnost

Masivni podovi mogu da traju ceo život, čak i duže. Međutim, nepredviđene okolnosti poput vode/vlage mogu značajno da im smanje životni vek ukoliko se posledice ne saniraju na vreme. Parketima i brodskim podovima će najverovatnije biti potrebno povremeno ponovno uljenje ili lakiranje u zavisnosti od načina korišćenja i nivoa održavanja. Kada oštećenja postanu uočljiva, hoblovanjem i ponovnim lakiranjem/uljenjem podovi se osvežavaju i vraćaju u prvobitno stanje. Masivni parket je moguće reparirati nekoliko puta i to je njegova osnovna prednost. Naravno, ovaj posao morate poveriti iskusnim majstorima.

Laminat kao podna obloga ima relativno dobru otpornost na udarce i oštećenja. Naravno, ako je sila udarca jaka doći će do uljubljenja ili pucanja. Pored fizičkih oštećenja, voda kao i sunčevi zraci značajno utiču na skraćivanje vremena korišćenja laminata. Realno je očekivati oko 10-15 godina upotrebe. Kada se laminat ošteti, zamena je jedina opcija.

Trajnost: Iskreno govoreći, dilema ne postoji kada je u pitanju trajnost podova i masivni podovi svakako su dugotrajniji u odnosu na laminat.

nesta

Postavka

Postavljanje parketa ili brodskog poda je suviše zahtevan zadatak za neprofesionalce. Takav posao zahteva veliku preciznost, kao i specifične alate i mašine. Postavljen parket nakon ugradnje se hobluje i lakira/ulji, dok brodski pod zahteva samo završu obradu. Kod nas, najčešći način postavljanja masivnih podova je lepljenje na betonsku košuljicu koja mora da bude suva i dobro nivelisana.

S druge strane, postavljanje laminata je manje zahtevno i iz tog razloga ne zahteva profesionalnu ugradnju. Daske se spajaju jedna sa drugom veoma lako i nema potrebe za lepljenjem za podlogu. Za dodatnu zvučnu i toplotnu izolaciju dovoljno je da se ispod laminata postavi folija ili podloga za laminat.

Lakoća ugradnje: Ovo je kategorija u kojoj laminat ima jasnu prednost. Ugrađuje se brže, lakše i jeftinije u odnosu na masivne podve.

 

nesta

Cena

Cena parketa i brodskog poda zavisi od vrste drveta, klase, kao i dimezije same daščice. Generalno, što je daščica veća/šira tako raste i cena. Što se tiče vrste drveta, kod nas najskuplji su masivni podovi od hrasta, zatim jasena i na kraju bukve. Parket od slavonskog hrasta je u rasponu od 1.280 din/m2 (treća klasa, dužina 250mm) do 4.670,00 din/m2 (prva klasa, dužina 800-1000mm). Kompletnu ponudu NESTA klasičnog parketa sa cenama možete pogledati ovde. Brodski pod od hrasta ima cenovni raspon od 3.570,00 din do 5.800,00 din/m2 u zavisnosti od klase i šire poda (za detalje kliknite ovde), dok se cena poda od jasena kreće od 3.690,00 din/m2 do 5.650,00 din/m2 (za detalje kliknite ovde).

Cena laminata prve klase se kreću u rasponu od 750,00 din do 1.800 din/m2 u zavisnosti od debljine laminata, kao i klase habanja. Laminati koji nose oznaku 31 su namenjeni isključivo za upotrebu u stambenim prostorima, dok su laminati sa oznakom 32 i 33 pogodni za ugradnju u javnim prostorijama usled veće otpornosti na habanje. Kompletnu ponudu laminata možete pogledati ovde.

Povoljnija cena: Laminat. Kupuje se za deo cene parketa ili brodskog poda. Uštedu čini većom i činjenica da ga možete sami ugraditi. Takođe, ne zahteva dodatne troškove neophodne za ugradjnu masivnih podova poput lepka i završne obrade.

nesta

Dodata vrednost

Masivni podovi, bilo klasičan parket, bilo brodski pod, gotovo uvek dodaju vrednost nekretnini, ukoliko su u pristojnom stanju. U istom su rangu sa porcelanom ili prirodnim kamenom i svakako predstavlja podnu oblogu visokog kvaliteta i trajnosti.

Laminat nema ovu osobinu i retko kad može da uveća prodajnu vrednost nekretnine iako predstavlja bolje rešenje u odnosu na pohabane tepihe ili podove od vinila.

Uvećava vrednost nekretnine: Maisivni drveni podovi. Nevezano za klasu ili dimeziju, uvek će impresionirati svojim izgledom i agente za nekretnine i potencijalne kupce.

 

nesta

Zaključak

Ako su autentičnost, trajnost i vrednost poda najvažnije karatkeristike pri odabiru, svakao izaberite masivne drvene podove. Sa druge strane, ako imate ograničen budžet ili ako želite da pod postavite sami laminat je odlična opcija. On nikada neće izgldati kao parket ili brodski pod, ali može da predstavlja adekvatnu alternativu tradicionalnim drvenim podovima.